Pje­va­ju­ći sta­re do­bre do­ma­će i stra­ne pop-hi­to­ve prek­si­noć su se na Tr­gu od oruž­ja u Sta­rom gra­du oku­pi­li lju­bi­te­lji mu­zič­kog stva­ra­la­štva Zo­ra­na Dra­go­vi­ća, pje­va­ča iz Ko­to­ra i Ni­ne Ži­žić, pje­va­či­ce mla­đe ge­ne­ra­ci­je, ko­ju pu­bli­ka pam­ti po sa­rad­nji sa ko­to­r­skom gru­pom Who See u iz­ved­bi evro­vi­zij­skog hi­ta „Igran­ka“. Pu­bli­ka je cup­ka­la u rit­mu mu­zi­ke, pje­va­la i da plje­skom po­zdra­vlja­la iz­vo­đa­če na­kon sva­ke iz­ved­be. Dok je Dra­go­vić svo­jim pje­sma­ma po­ma­lo raz­nje­žio pri­sut­ne, Ni­na je pje­sma­ma u ma­lo že­šćem rit­mu „ugri­ja­la“ svo­je fa­no­ve i na­pra­vi­la li­jep šti­mung na tr­gu. Ona je za „Dan“ re­kla da joj je dra­go što ima pri­li­ku da na­stu­pa sa vr­snim umjet­ni­kom, po­zna­tim po svo­jim autor­skim pje­sma­ma. In­spi­ri­sa­na ti­me, obe­ća­la nam je da će se ubu­du­će vi­še po­sve­ti­ti svom autor­skom ra­du, pi­sa­nju i kom­po­no­va­nju pje­sa­ma. Za Ko­tor je ve­že i pri­ja­telj­stvo sa Je­le­nom Ka­ža­ne­grom, ko­ja je za­jed­no sa njom i Mi­le­nom Vu­čić bi­la čla­ni­ca gru­pe ,,Ne­gre”.
Ni­na i Zo­ran na­stu­pi­li su po su­vom i hlad­nom vre­me­nu, za raz­li­ku od pret­hod­nih kon­ce­ra­ta, ko­ji su zbog ki­še bi­li pre­mje­šte­ni u za­tvo­re­ni pro­stor. Svo­jim pri­su­stvom ovaj kon­cert su uve­li­ča­li i Lji­lja­na Po­po­vić Mo­škov, pod­pred­sjed­ni­ca i Vla­di­mir Jo­kić, pred­sjed­nik Op­šti­ne Ko­tor, a do­dat­ni šti­mun su stvo­ri­li i čla­no­vi Te­a­tra 303, sa ko­ji­ma već niz go­di­na za­jed­no na­stu­pa i Zo­ran Dra­go­vić. On i Ni­na sre­li su se dav­no na sni­ma­nju te­le­vi­zij­skog no­vo­go­di­šnjeg pro­gra­ma, ni­su se pu­no dru­ži­li, a ovo je pr­vi put da za­jed­no na­stu­pa­ju, bez ob­zi­ra što ne­ma­ju du­e­te, već sva­ko pje­va svoj re­per­to­ar.
Dra­go­vić u svom gra­du na­stu­pa po­sli­je du­go vre­me­na, dav­no je ov­dje pje­vao na Fe­sti­va­lu „Mi­ris Me­di­te­ra­na“, ka­da je iz­veo pje­smu „Ka­pe­tan De lon­go cor­so“ (Ka­pe­tan du­ge plo­vid­be). Na pi­ta­nje za­što mu je tre­ba­lo to­li­ko pu­no vre­me­na da se vra­ti na ko­tor­sku mu­zič­ku sce­nu, ka­že da su o to­me od­lu­či­va­li dru­gi fak­to­ri.
- Tre­ba­lo je da do­đe vri­je­me da mla­đa ge­ne­ra­ci­ja „uhva­ti vo­lan“ u svo­je ru­ke i da se sje­ti me­ne, oni su to ura­di­li i za­hva­lju­jem me­nadž­men­tu Op­šti­ne i Cen­tra za kul­tu­ru „Ni­ko­la Đur­ko­vić“, bez njih ne bih ve­če­ras pje­vao na ovom tr­gu, ka­že Dra­go­vić za Dan. Po­zna­ti re­fren „Sa­mu ka­da te osta­ve, ka­da te svi za­bo­ra­ve, na me­ne oslo­ni se, do­ći ću, na­zo­vi me“ iz pje­sme „Do­ći ću“, Dra­go­vić je pje­vao čak tri pu­ta, jer je pu­bli­ka to tra­ži­la od nje­ga, a par pu­ta i pje­smu „Od­la­zim“, ko­ji­ma je obi­lje­žio do­ma­ću estrad­nu sce­nu de­ve­de­se­tih go­di­ne pro­šlog vi­je­ka. Da su ovi hi­to­vi po­sta­li „ever­grin“ po­tvr­di­li su i mla­di ko­ji su is­pra­ti­li Dra­go­vi­ća pje­va­ju­ći za­jed­no sa njim, ne sa­mo ove, ne­go i hi­to­ve „Ro­meo i Ju­li­ja“ , „La­ga­ni­ni“ i dru­ge. Iz­dao je šest CD-a i dva sin­gla, je­dan za „Ju­go­disk“, dru­gi za PGP. Ako na­i­đe li­je­pa pje­sma, ra­do će sni­mi­ti po­no­vo.
- Sad sam upra­vo pre­slu­šao jed­nu li­je­pu pje­smu ko­ju sam do­bio i mo­že se de­si­ti da i nju sni­mim. Sve za­vi­si od pje­sme, jer da­nas ni­je ko­mer­ci­jal­no ra­di­ti al­bum. Tre­ba ura­di­ti pje­smu-dvi­je, sni­mi­ti spo­to­ve za njih i „ma­lo ih za­vr­ćet“, to je je­di­na sa­tis­fak­ci­ja u ovom po­slu. A ja i ne mi­slim da se mno­go ba­vim ovim, po­seb­no za­to što sam za­po­slen u Op­šti­ni, me­ni ovo jed­no­stav­no do­đe kao re­kre­a­ci­ja, ka­že Dra­go­vić za „Dan“. Jed­nom mje­seč­no pje­va u „Mo­joj ka­fa­ni­ci“ u Sta­rom gra­du Ko­to­ru, a 13. ja­nu­a­ra, za pra­vo­slav­nu No­vu go­di­nu na­stu­pi­će za na­še ise­lje­ni­ke u Kar­lsru­eu u Nje­mač­koj, gdje je pje­vao ovo­ga lje­ta - svi­dje­lo im se pa su ga opet zva­li. Vo­li i da glu­mi u Te­a­tru 303, u pred­sta­vi „Na ko­tor­skom dvo­ru“ igra kra­lja. To je pri­li­ka, ka­že, da se opu­sti, da se dru­ži, da na­pu­ni ba­te­ri­je i da mo­že da oba­vlja po­sao ko­jim se sa­da ba­vi.
M.D.Po­po­vić